Moji aforizmi: 2011-02-20

Između reči krštenje, svesti, ceremonije, i na kraju, proslave krštenja, ima razlike.
Dečak,kome su roditelji slavili,prvi rođendan, i ujedno krštenje u crkvi, zvao se Aleksa.
Po tradiciji,koja je kroz veekove,menjana,i oblikovana,prema podneblju,od mesta,do mesta,pre venčanja,izabranici uzimaju,najbolje prijatelje,kao svedoke,za bračnu vezu.
Kasnije,daju imena deci rođenoj u tom braku,a onaj ko daje ime deci,je kum.
Kum je glavni gost,i na venčanju i na krštenju mladih potomaka iste bračne veze.
Po nekom verovanju,ime daato detetu po rođenju,određuje njegovu sudbinu.
Po mom ličnom verovanju,sudbina svakog rođenog bića,je unapred određena.
Bio sam na mnogim slavljima,a verujem,da je svako bio bar na jednom takvom slavlju,pa mislim da ne treba opisivati te detalje.
Iako se srpski narod,već duži period nalazi,u izuzetno teškoj ekonomskoj,i socijalnoj krizi,ni meni nije jasno,
odakle sredstva za sva ta slavlja.
Slave se: državni i verski praznici,rođendani,punoletstva,odlasci u armiju,sklapanje brakova,krštenja...
Ovo slavlje je,prvi rođendan,i krštenje u crkvi,malog Alekse. Reč je o detetu iz siromašne,socijalno ugrožene
porodice,koja smukom preživljava ekonomsku krizu.
Jedan duži period,članovi partije,i njihove porodice,su krišom,ili čak nisu smeli krštavati u crkvi,pa su ljudi,
posle promene vlasti,ponovo počeli krštavati,čak i odraslu decu.
Na krštenje sam pozvan kao komšija,prijatelj porodice. Svest,i ceremonija krštenja,su usko povezani sa Biblijom. Sveti, Jovan Krstitelj, je krštavao hrišćane, potapajući ih u vodu. Pa i sam Isus se podvrgao
takvoj ceremoniji krštenja. Krštenje se obavlja u crkvi.
Roditelji zakažu krštenje u crkvi,obično se krštenje zakaže za vikend,obaveste kuma i rodbinu,kupe darove i
obave ostale pripreme za slavlje.
U zakazani dan,sakuplja se rodbina u crkvi,gde je zakazano krštenje.
Po nekom verovanju,majka deteta ne ide u crkvu,negoostaje kod kuće,i u vreme krštenja,radi u kući i oko
kuće. Ako je devojčica,radi ženske poslove: čisti po kući,čita,plete,veze... ako je dečak, radi muške poslove,
verujući,da tako uliva radnu naviku detetu.
U crkvi dete ne potapaju u vodu,nego se bosiljak umače u vodu,i sa tim bosiljkom prska dete,praveći
pokretom ruke krst.
Kad se završi krštenje,onda rodbina,kum i prijatelji idu kući,ili restoran na svečani ručak,veselje,i razmenu darova. Ovo slavlje je održano u jednom restoranu. Uz svečani ručak ide i muzika,sa vrlo jakim ozvučenjem
sa po nekoliko stotina vati.Sa tako jakom muzikom u zatvorenom prostoru,nastaje pravo mučenje za odrasle,
a kamo li za jedno dete.
Uz razmenu poklona,idu zdravice sa žestokim pićem,tako da pre početka ručka većina gostiju se napije od tih
zdravica. Tu je bila jedna nezdrava atmosfera za odrasle,a kako li je bilo malom Aleksi,nežnom i krhkom detetu.
U cilju čestitanja rođendana i krštenja dete je prelazilo iz ruke u ruku skoro svim gostima, i protiv njegove volje,sa izrazom zaplašenog deteta.
Iako je dete plakalo od prevelike buke,za njega novih likova,od kojih je okretalo glavicu,plačući,i pružajući
ručice,maci i ocu, da ga uzmu od nepoznatih. Oni su ga uzimali sa čuđenjem,šta mu je,zašto plače,kad ga niko ne maltretira. A mali Aleksa prvi put u takvoj gužvi,duvanskom dimu i prejakoj muzici,pružao je ručice i plakao,gledajući prema roditeljima ne bi li ga uzeli i odneli negde iz ovog pakla.
Grčevito je stezao ručicama oca,koji je uz takt muzike,igrao sa njim u naručju ne obraćajući pažnju na njegovo grčevito stezanje i plač.Za tako malo,krhko i bespomoćno biće,to je trajalo,čitavu večnost.
A onda je ,i pored tolike buke i takvog treskanja u naručju svoga oca,u koga je imalo neograničeno poverenje,to bespomoćno biće,klonulou dubok san na njegovom ramenu.
A otac ,zagrejan pićem,ispijenim u zdravicama za sinov rođendan i krštenje,nije ni primetio da je dete zaspalo,i dalje je igrao uz takt muzike,dok je Aleksina usnula glavica,odskakala od njegovog ramena, kao fudbalska lopta,kod nekog dobrog žonglera.
Bilo mi je žao tog krhkog i bespomoćnog bića, koje odrasli u ime njegovog slavlja,toliko maltretiraju.
Zamišljao sam sebe,na mestu malog Alekse,i shvatio bespomoćnost tog malog bića,kad je mogloi pored
tolike bukeda zaspi,koliko se njegov mali organizam iscrpio.
Iz tih misli trgla me stvarnost,vriska gostiju,i početak neke nove pesme,pogled mi je još uvek bio uperen u oca,koji je i dalje igrao po taktu muzike,dok se detinja glavica,u najdubljem snu odbijala od očevog ramena.
Reagovao sam,ustao i pružio ruku prema ocu,da bi primetio moj pokret,jer mi nije vredelo da vičem,znao sam da me neće čuti od tolike buke.Otac je tek tada primetio da je dete zaspalo,zaustavio se,pretvarajući se
u nežnog i brižnog oca,šapatom je progovorio,dete mi zaspalo,pogledom potražio pastorku,prišao joj sa detetom,predao ga njoj u naručje,da ga odnese kući na spavanje.
Bilo mi je drago,što je dete sklonjeno iz takve atmosfere.
Slavlje je nastavljeno i bez slavljenika,i žešćim tempom,jer se sve više povećavala količina popijenog alkohola,pa su sa većom žestinom igrali i naručivali nove pesme.
Muzički instrumenti su bili okićeni novčanicama,a muzičari su se,u želji za što većom zaradom,trudili da udovolje željama gostiju.
Sedeo sam na stolici kao kip,zagledan u jednu tačku,razmišljajući,da li bi trebalo društvo propisati zakon o zaštiti dece. Iz tog razmišljanja trgao me prizor na vratima restorana,stajala je majka sa malim Aleksom u naručju. Pomislio sam,Bože,da li će se ponoviti scena sa detetom.
Aleksa je pružio ručice prema ocu,koji je već uveliko bio zagrejan od previše pića,uzeo dete u naručje,inastavio da igra po taktu muzike.
Gledao sam ga i strepeo da se ne saplete i padne sa detetom,da će dete opet početi da plače zbog prevelike buke.
Mali Aleksa je gledao oko sebe,i kao da je hteo reći,pa ja sam ovde već bio,i ništa se nije promenilo,malo ste me izmuvali pa sam ja zaspao,ali evo sad sam se ispavao i odmorio pa ću vam se pridružiti,i počeo je da imitira odrasle uvrćući prstićima sa podignutim ručicama.

петак, 25. фебруар 2011.

Kamata

Radniku uvek nedostaje za realizaciju ideje, pa pozajmljuju od bogataša,a bogati im veći deo uzimaju,
uz visoke kamate.

Vlast

Vlast uvek više uzima od sirotinje, nego od bogataša.

Dosada

Nekima je dosadilo siromaštvo,pa su uzeli vlast nad siromašnima.

Uzimanje

Siromah zaradi za život,a bogataš uvek uzima više.

Uzimanje

Siromah uzima od Zemljeza život, a bogataš, uzima,od zemlje,i siromaha.

Vapaj

Vapaj siromaha čuje samo gospod, a bogati preziru vapaj siromaha.

Strele

Siromah govori,kao da su bezbroj strela uprte u njega, i ne zna koja će ga pogoditi, a bogataš misli da ga ni jedna ne može probosti, a obojica su smrtnici.

Govor

Govor siromaha je kao molitva nezaštićenog, a govor bogataša je tvrd i oštar kao najveći bedem.

Bezbednost

Bezbedan je samo onaj koga Bog čuva,a ne čovek.

Odbrana

Pred vaše tvđave ste postavili odbranu, sinove ovog naroda da vas čuvaju.

Veselje i žalost

Rađanje,i mladost, su nam propraćeni veseljem, a starost u žalosti za mladošću.

Život

Ne može čovek proživeti svoj život, a da ne napravi ni jedan greh.

Osuđivanje

Uvek su nam tuđi gresi veći od naših, iako su isti.

Osuđivanje

Svoje grehe krijemo, a tuđe prepričavamo i osuđujemo.

Kritika

Kad ostarimo, tad kritikujemo mlade, što čine grehe, koje smo i mi činili u mladosti, iako znamo, da ih ta kritika,
neće odvratiti od mladalačkih grehova, pa se to ponavlja svim generacijama.

Svesno i nesvesno

Dok smo mladi,i ne hajemo za grehe koje svesno i nesvesno činimo.

Ubijanje tela i duha

Moramo se bojati zakona, koje je čovek propisao, a još više zakona, koje je Bog propisao, nepoštovanje
prvog, ubija telo, a nepoštovanje drugog, ubija duh.

Zakon

Zakon prvo primenjuje silu, pa tek onda dokazuje-nazovimo-pravdu, zato mnogi dožive nepravdu pod plaštom zakona.

Sejač

Bolje je sejati ljubav, nego mržnju.

Ispunjenje

Kad se jednom ispunite ljubavlju,ona se prelije i curi dalje.

Lek

Istina za siromaha je kao lek.

Težina

Istina je teška za one, kojima umanjuje materijalno bogatstvo stečeno njihovim lažima i prevarama.

Ram života

Rođenje, i smrt su ram života, a između je slika našeg života, onaj ko je uramio, našu sliku života je Bog.

Otac i majka

Bog nam je svima duhovni otac, a Zemlja nam je majka,jer nas sve hrani.

Tuđe greške

Tuđe greške gledamo kroz teleskop, koji uvećava hiljadu puta, a svoje greške gledamo, kroz mikroskop,
koji umanjuje hiljadu puta.

Pravda

I pravda i nepravda, se na kraju otkriju.

Iskupljenje

Ne iskupljujemo grehe čitajući knjige o duhovnosti, gresi su u našim mislima i delima, a gospod ,vidi naša dela,
i poznate su mu naše misli.

Radoznalost

Bog je čoveku dao slobodnu volju, kojim putem da krene, usmerava ga na put spasenja, a ljudska radoznalost,
-đavo-,odvlače čoveka sa tog puta, prikazujući mu kratak put pun uživanja, u materijalnom, i prolaznom bogatstvu.