Slepilo

Ne trči ni za kakvim vrednostima, jer ako pojuriš za jednom od tih vrednosti, ostaćeš slep, za sve one druge vrednosti koje su ti na dohvat ruke.

Rizik

Ovce uzimaju slobodu da se odvoje od stada tražeći malo bolju ispašu rizikujući da budu napadnute, a kad ih nešto napadne, onda bee ka stadu, pod zaštitu čobana.

Razlika

Nema razlike između čobanina i vuka, i čobanin i vuk jedu jaganjce, a ljuti su jedan na drugog.

Čobanin i vuk

I čobanin i vuk su u pravu, čobanin opravdano čuva svoje stado, a vuk opravdano napada stado da bi preživeo.

Reka života

Reka života nikad ne presušuje, stalno okreće točak vodenice, a mi smo između dva kaena, život nas melje, bez obzira na naše doba, i melje jednako dobro i loše žito.

Građevina

Čovek ceo život gradi svoju životnu građevinu, pojedinci preteraju u visini, pa im teško padne, kad im se deo, ili cela građevina zbog toga sruši.

Promenljivost

Samo Bog je, neproenjljivi, bezgranični izvor energije, sve ostalo je promenjljivo.

Iznenađenje

Uobrazba za superiornost nas često iznenadi, zato svoju superiornost ne pokazujmo, nego je čuvajmo u tajnosti za svoju samoodbranu.

Osobine

Nijedna pozitivna, ili negativna osobina, kod svaog čoveka, nije toliko velika, a da se kod drugog ne rodi veća osobina, odnosno, nema najjačeg, najpametnijeg, najluđeg...

Sloboda

Kao što želiš potpunu slobodu za sebe, ne ugrožavaj nasiljem tuđu slobodu.

Efekat

Uvek ćeš postići bolji efekat, ako nekog zamoliš za pooć, a ne primenom sile.

Pismo Bogu,dvoje zaljubljenih.

Da, čujem tvoje misli, a znam da i Ti čuješ moje, i znam da još neko, daleko, u ovom univerzumu, zna naše misli.
O Bože, kad si nam spoio misli i srca u grudima, zašto nam i tela nisi spoio, da bude od dva jedno.
Ali neka, dovoljno je i to što si spoio duh u nama, od dva, sad je jedan, jednako mislimo.
Bože, da li su to sudbine zapisane, zavedene u tvoju knjigu pod jednim brojem? Da li je to greška tvoje administracije, ili u tvojoj administraciji ima hazardera, koji namerno izvlače pogrešne karte, i bacaju ih otvorene na sto?
O ne, Ti do sada nisi grešio, sve što si do sada uradio, stvorio, bilo je bez greške, a i tvoji službenici, ako bi, pogotovo namerno grešili, bili bi odmah neopozivo smenjeni.
Da, ipak je ovo Tvoja istina, dosadio Ti je naš vapaj za istinskom ljubavlju, pa si naredio svoim službenicima, da se naše misli zavedu pod jednim brojem.
Samo, ostavio si nam najteži deo da rešavamo sami. ali neka, hvala Ti beskonačno, jer si nam Ti dao početak, i od tebe će nam doći kraj, a onaj deo između početka i kraja, prepustio si našoj slobodnojvolji, i zato Ti beskonačno hvala,jer je blagosloveno od Tebe.
Istina je, da nas na tom putu, između početka i kraja, vrebaju mnoga iskušenja, i zamke, postavljene na tom putu.
O Bože, zašto si nam ostavio tako težak put ljubavi između dva bića? Zašto nas sada prepisuju iz prve knjige, pod različitim brojevima, u drugu knjigu, dve različite sudbine, pod istim brojem?
I sad su sa Tvoim blagoslovom, naše sudbine spojene, ali ipak je tu naše prokletstvo, što smo uvek nezadovoljni sa onim što dobijemo od Tebe, uvek nam je malo što dobijemo, i stalno tražimo još.
Bože, još nam samo ovo daj, Bože, još nam samo ono daj, stalno nešto tražimo, a šta mi zauzvrat dajemo Tebi. Ništa, čak ne poštujemo ni Tvoje zakone, vraćamo, za Tvoju ljubav prema nama, slučajnim i namernim gresima. Da bi posle učinjenih grehova opet od Tebe tražili oproštaj.
Ima nas i takvih, koji veruju, da nam moraš oprostiti grehe, zato što si Bog, a pri tom, mi našim bližnjima ne opraštamo ni najmanji greh.

BOL

Boli me, sve me boli.
Boli me, plač deteta, kad ga odrasli ne razumeju, kad ga jedan, ili oba roditelja napuste, pa raste bez njihove ljubavi.
Boli me, kad mu ne daju da se igra, baš kad se njemu igra, kad ga teraju da spava, baš kad mu se ne spava.
Boli me, kad ga teraju da jede, a više ne može da jede, ili ne voli to jelo.
Boli me, kad mora da prizna, pod pretnjom ili batinaa, da je učinilo i ono što nije učinilo.
Boli me, kad ga drugi ljudi, u cilju ličnih interesa, lišavaju: oca, majke, drugova i drugarica, pa i života.
Boli me, kada bacaju bombe na njihove glavice i teraju ih da se kriju u podrume pune pacova i ustajalog vazduha.
Boli me, kad im se nanosi bilo kakva nepravda, i ne rastu, bar u približno istim uslovima, kao druga deca sveta.
Boli me, kad ne mogu da idu u školu, i kad im ne daju da uče ono što vole, kad ih kažnjavaju za nenapisan domaći zadatak, i nenaučenu lekciju.
Boli me, kad ih dele na: bogate i siromašne, site i gladne, crne i bele, žute i crvene, na druge vere, a jedan je Bog, i sva su ista, gola, mala i bespomoćna kad se rađaju.
Boli me, kad im brane prvu ljubav, kad žele da odrastu, a odrasli im smetaju u tome, kad ih odrasli lažu, a istina se uvek sazna, kad i oni lažu odrasle, bojeći se kazne.
Boli me, kad su neverni svojoj ljubavi, kad se rastavljaju od voljenih, kad ne postignu svoj cilj, a već su odrasli, već imaju svoju decu, i čine iste greške prema svojoj deci, kao što su to činili odrasli prema njima, što ne veruju u Boga, iako su sada oni odrasli, a nisu ni primetili da su odrasli.
 Boli me, što se razdvajaju po: jeziku, kulturi, narodnosti i veri, a žive na istoj planeti.
Boli me, što se međusobno ne razumeju, što su napravili veštačke granice na ovoj planeti, a živimo u bezgraničnom prostoru.
Boli me, što se pravi toliko oružja za uništenje: čoveka, prirode, zemlje, što neko pokazuje silu nad drugim narodima, pokoravajući ih, i pretvarajući ih u svoje robove.
Boli me, što ruše: gradove, mostove, brda i planine, što oružjem riju duboko u zemlju, a zemlja to ne voli, ona voli, finu obradu, da joj poklanjamo seme, a da nam vraća hranu, jer šta će nam vratiti kad je stalno bombardujemo? Zemlja nas hrani sve, a bombe ostavljaju samo pustoš i smrt.
Boli me, što se svi oni koji bacaju na Zemlju te bombe, hrane iz iste te zemlje.
Bože, pomozi nam, spasi nas.