Boli me, sve me boli.
Boli me, plač deteta, kad ga odrasli ne razumeju, kad ga jedan, ili oba roditelja napuste, pa raste bez njihove ljubavi.
Boli me, kad mu ne daju da se igra, baš kad se njemu igra, kad ga teraju da spava, baš kad mu se ne spava.
Boli me, kad ga teraju da jede, a više ne može da jede, ili ne voli to jelo.
Boli me, kad mora da prizna, pod pretnjom ili batinaa, da je učinilo i ono što nije učinilo.
Boli me, kad ga drugi ljudi, u cilju ličnih interesa, lišavaju: oca, majke, drugova i drugarica, pa i života.
Boli me, kada bacaju bombe na njihove glavice i teraju ih da se kriju u podrume pune pacova i ustajalog vazduha.
Boli me, kad im se nanosi bilo kakva nepravda, i ne rastu, bar u približno istim uslovima, kao druga deca sveta.
Boli me, kad ne mogu da idu u školu, i kad im ne daju da uče ono što vole, kad ih kažnjavaju za nenapisan domaći zadatak, i nenaučenu lekciju.
Boli me, kad ih dele na: bogate i siromašne, site i gladne, crne i bele, žute i crvene, na druge vere, a jedan je Bog, i sva su ista, gola, mala i bespomoćna kad se rađaju.
Boli me, kad im brane prvu ljubav, kad žele da odrastu, a odrasli im smetaju u tome, kad ih odrasli lažu, a istina se uvek sazna, kad i oni lažu odrasle, bojeći se kazne.
Boli me, kad su neverni svojoj ljubavi, kad se rastavljaju od voljenih, kad ne postignu svoj cilj, a već su odrasli, već imaju svoju decu, i čine iste greške prema svojoj deci, kao što su to činili odrasli prema njima, što ne veruju u Boga, iako su sada oni odrasli, a nisu ni primetili da su odrasli.
Boli me, što se razdvajaju po: jeziku, kulturi, narodnosti i veri, a žive na istoj planeti.
Boli me, što se međusobno ne razumeju, što su napravili veštačke granice na ovoj planeti, a živimo u bezgraničnom prostoru.
Boli me, što se pravi toliko oružja za uništenje: čoveka, prirode, zemlje, što neko pokazuje silu nad drugim narodima, pokoravajući ih, i pretvarajući ih u svoje robove.
Boli me, što ruše: gradove, mostove, brda i planine, što oružjem riju duboko u zemlju, a zemlja to ne voli, ona voli, finu obradu, da joj poklanjamo seme, a da nam vraća hranu, jer šta će nam vratiti kad je stalno bombardujemo? Zemlja nas hrani sve, a bombe ostavljaju samo pustoš i smrt.
Boli me, što se svi oni koji bacaju na Zemlju te bombe, hrane iz iste te zemlje.
Bože, pomozi nam, spasi nas.
Boli me, plač deteta, kad ga odrasli ne razumeju, kad ga jedan, ili oba roditelja napuste, pa raste bez njihove ljubavi.
Boli me, kad mu ne daju da se igra, baš kad se njemu igra, kad ga teraju da spava, baš kad mu se ne spava.
Boli me, kad ga teraju da jede, a više ne može da jede, ili ne voli to jelo.
Boli me, kad mora da prizna, pod pretnjom ili batinaa, da je učinilo i ono što nije učinilo.
Boli me, kad ga drugi ljudi, u cilju ličnih interesa, lišavaju: oca, majke, drugova i drugarica, pa i života.
Boli me, kada bacaju bombe na njihove glavice i teraju ih da se kriju u podrume pune pacova i ustajalog vazduha.
Boli me, kad im se nanosi bilo kakva nepravda, i ne rastu, bar u približno istim uslovima, kao druga deca sveta.
Boli me, kad ne mogu da idu u školu, i kad im ne daju da uče ono što vole, kad ih kažnjavaju za nenapisan domaći zadatak, i nenaučenu lekciju.
Boli me, kad ih dele na: bogate i siromašne, site i gladne, crne i bele, žute i crvene, na druge vere, a jedan je Bog, i sva su ista, gola, mala i bespomoćna kad se rađaju.
Boli me, kad im brane prvu ljubav, kad žele da odrastu, a odrasli im smetaju u tome, kad ih odrasli lažu, a istina se uvek sazna, kad i oni lažu odrasle, bojeći se kazne.
Boli me, kad su neverni svojoj ljubavi, kad se rastavljaju od voljenih, kad ne postignu svoj cilj, a već su odrasli, već imaju svoju decu, i čine iste greške prema svojoj deci, kao što su to činili odrasli prema njima, što ne veruju u Boga, iako su sada oni odrasli, a nisu ni primetili da su odrasli.
Boli me, što se razdvajaju po: jeziku, kulturi, narodnosti i veri, a žive na istoj planeti.
Boli me, što se međusobno ne razumeju, što su napravili veštačke granice na ovoj planeti, a živimo u bezgraničnom prostoru.
Boli me, što se pravi toliko oružja za uništenje: čoveka, prirode, zemlje, što neko pokazuje silu nad drugim narodima, pokoravajući ih, i pretvarajući ih u svoje robove.
Boli me, što ruše: gradove, mostove, brda i planine, što oružjem riju duboko u zemlju, a zemlja to ne voli, ona voli, finu obradu, da joj poklanjamo seme, a da nam vraća hranu, jer šta će nam vratiti kad je stalno bombardujemo? Zemlja nas hrani sve, a bombe ostavljaju samo pustoš i smrt.
Boli me, što se svi oni koji bacaju na Zemlju te bombe, hrane iz iste te zemlje.
Bože, pomozi nam, spasi nas.
Нема коментара:
Постави коментар