Da, čujem tvoje misli, a znam da i Ti čuješ moje, i znam da još neko, daleko, u ovom univerzumu, zna naše misli.
O Bože, kad si nam spoio misli i srca u grudima, zašto nam i tela nisi spoio, da bude od dva jedno.
Ali neka, dovoljno je i to što si spoio duh u nama, od dva, sad je jedan, jednako mislimo.
Bože, da li su to sudbine zapisane, zavedene u tvoju knjigu pod jednim brojem? Da li je to greška tvoje administracije, ili u tvojoj administraciji ima hazardera, koji namerno izvlače pogrešne karte, i bacaju ih otvorene na sto?
O ne, Ti do sada nisi grešio, sve što si do sada uradio, stvorio, bilo je bez greške, a i tvoji službenici, ako bi, pogotovo namerno grešili, bili bi odmah neopozivo smenjeni.
Da, ipak je ovo Tvoja istina, dosadio Ti je naš vapaj za istinskom ljubavlju, pa si naredio svoim službenicima, da se naše misli zavedu pod jednim brojem.
Samo, ostavio si nam najteži deo da rešavamo sami. ali neka, hvala Ti beskonačno, jer si nam Ti dao početak, i od tebe će nam doći kraj, a onaj deo između početka i kraja, prepustio si našoj slobodnojvolji, i zato Ti beskonačno hvala,jer je blagosloveno od Tebe.
Istina je, da nas na tom putu, između početka i kraja, vrebaju mnoga iskušenja, i zamke, postavljene na tom putu.
O Bože, zašto si nam ostavio tako težak put ljubavi između dva bića? Zašto nas sada prepisuju iz prve knjige, pod različitim brojevima, u drugu knjigu, dve različite sudbine, pod istim brojem?
I sad su sa Tvoim blagoslovom, naše sudbine spojene, ali ipak je tu naše prokletstvo, što smo uvek nezadovoljni sa onim što dobijemo od Tebe, uvek nam je malo što dobijemo, i stalno tražimo još.
Bože, još nam samo ovo daj, Bože, još nam samo ono daj, stalno nešto tražimo, a šta mi zauzvrat dajemo Tebi. Ništa, čak ne poštujemo ni Tvoje zakone, vraćamo, za Tvoju ljubav prema nama, slučajnim i namernim gresima. Da bi posle učinjenih grehova opet od Tebe tražili oproštaj.
Ima nas i takvih, koji veruju, da nam moraš oprostiti grehe, zato što si Bog, a pri tom, mi našim bližnjima ne opraštamo ni najmanji greh.
O Bože, kad si nam spoio misli i srca u grudima, zašto nam i tela nisi spoio, da bude od dva jedno.
Ali neka, dovoljno je i to što si spoio duh u nama, od dva, sad je jedan, jednako mislimo.
Bože, da li su to sudbine zapisane, zavedene u tvoju knjigu pod jednim brojem? Da li je to greška tvoje administracije, ili u tvojoj administraciji ima hazardera, koji namerno izvlače pogrešne karte, i bacaju ih otvorene na sto?
O ne, Ti do sada nisi grešio, sve što si do sada uradio, stvorio, bilo je bez greške, a i tvoji službenici, ako bi, pogotovo namerno grešili, bili bi odmah neopozivo smenjeni.
Da, ipak je ovo Tvoja istina, dosadio Ti je naš vapaj za istinskom ljubavlju, pa si naredio svoim službenicima, da se naše misli zavedu pod jednim brojem.
Samo, ostavio si nam najteži deo da rešavamo sami. ali neka, hvala Ti beskonačno, jer si nam Ti dao početak, i od tebe će nam doći kraj, a onaj deo između početka i kraja, prepustio si našoj slobodnojvolji, i zato Ti beskonačno hvala,jer je blagosloveno od Tebe.
Istina je, da nas na tom putu, između početka i kraja, vrebaju mnoga iskušenja, i zamke, postavljene na tom putu.
O Bože, zašto si nam ostavio tako težak put ljubavi između dva bića? Zašto nas sada prepisuju iz prve knjige, pod različitim brojevima, u drugu knjigu, dve različite sudbine, pod istim brojem?
I sad su sa Tvoim blagoslovom, naše sudbine spojene, ali ipak je tu naše prokletstvo, što smo uvek nezadovoljni sa onim što dobijemo od Tebe, uvek nam je malo što dobijemo, i stalno tražimo još.
Bože, još nam samo ovo daj, Bože, još nam samo ono daj, stalno nešto tražimo, a šta mi zauzvrat dajemo Tebi. Ništa, čak ne poštujemo ni Tvoje zakone, vraćamo, za Tvoju ljubav prema nama, slučajnim i namernim gresima. Da bi posle učinjenih grehova opet od Tebe tražili oproštaj.
Ima nas i takvih, koji veruju, da nam moraš oprostiti grehe, zato što si Bog, a pri tom, mi našim bližnjima ne opraštamo ni najmanji greh.
Нема коментара:
Постави коментар