Pomirili smo se sa sudbinom, pametniji popušta.
уторак, 13. децембар 2011.
недеља, 27. новембар 2011.
субота, 26. новембар 2011.
LJubav u znaku pitanja.
Mnogo nas vole, celo naše bivšo rukovodstvo su primili, pa ih vraćaju, malo danas malo sutra.
субота, 19. март 2011.
Bliskost
Da bi nekog zavoleli, mora nam biti i fizički blizu, a tek posle upoznajemo , duhovnu lepotu te osobe.
Želje
Ne pripadne uvek nama, ono što želimo, pripadne nekom drugom, ponekad pripadne nekom, ko to i ne želi.
петак, 18. март 2011.
Izgubljeno nađeno
Kad nešto izgubimo, žalosni smo,kad nešto nađemo, radujemo se, zaboravljamo da je to neko izgubio.
Rađanje
Žena je kao i zemlja, rađaju kad ih čovek osemeni, ali ako je seme jalovo, ne rađa, ni žena ni zemlja.
Pametovanje
Najpametnije je ono što izađe iz naših usta, a sve što drugi kažu nije dostojno naše reči.
Ropstvo
Dok smo gospodar, opravdavamo ropstvo drugih, a kad postanemo rob, za slobodu i život dajemo.
Ubistva
Čoveku je uvek malo, vlasti, ljubavi i materijalnog bogatstva, zbog toga se ljudi međusobno ubijaju.
Prenošenje
Božiji dar ne možemo prenositi skolena na koleno, a materijalno bogatstvo, lako prelazi iz ruke u ruku.
Skromnost
Živite tako, da budete zadovoljni sami sobom, pa će biti zadovoljni i oni koji vas okružuju.
Šteta
I najgora namera bude na kraju otkrivena, samo često bude kasno otkrivena, kad napravi veliku štetu.
понедељак, 14. март 2011.
LJubav u brojkama
LJubav u brojkama : jedan - samoljublje ( nedovoljno ),
dva - idealan broj, ocenjen sa najvećom ocenom,
tri - se može pretvoriti u tragediju, i opet smo na broju dva, kao idealnom broju.
I Bog spaja samo dvoje, treći je suvišan.
dva - idealan broj, ocenjen sa najvećom ocenom,
tri - se može pretvoriti u tragediju, i opet smo na broju dva, kao idealnom broju.
I Bog spaja samo dvoje, treći je suvišan.
Čitanje misli
Bog nam je uskratio moć, čitanja misli među ljudima,
ali nam je ostavio znake, sa kojima raspoznajemo raspoloženje među ljudima,
smeh nam otkriva, lepo raspoloženje, onoga koji se smeje,
plač - nezadovoljstvo, jadikovanje - bol...
ali nam je ostavio znake, sa kojima raspoznajemo raspoloženje među ljudima,
smeh nam otkriva, lepo raspoloženje, onoga koji se smeje,
plač - nezadovoljstvo, jadikovanje - bol...
LJubav među ljudima
Naša, ljudska ljubav je ograničena, i kratko traje,
ali je u toj beskonačnosti značajna,
jer bez ljudske ljubavi ne bi bilo čovečanstva,
i sve što ga okružuje.
ali je u toj beskonačnosti značajna,
jer bez ljudske ljubavi ne bi bilo čovečanstva,
i sve što ga okružuje.
Izvor ljubavi
LJubav, i jeste tako velika, i bezgranična, zato što nam i dolazi od , beskonačnog i bezgraničnog.
Sakupljanje ljubavi
Kad bi svu ljubav ovoga sveta, sakupili na jedno mesto, zapalili bi univerzum,
bila bi to svetlost jača od sunčeve svetlosti.
bila bi to svetlost jača od sunčeve svetlosti.
LJubav se ne prekida
LJubav se nikad ne prekida,
njena beskonačnost se proteže kroz sve generacije,
i još dalje.
njena beskonačnost se proteže kroz sve generacije,
i još dalje.
Postojbina ljubavi
LJubav najduže traje,
traje od nastanka čovečanstva, pa do danas,
i u budućnosti će trajati do beskonačnosti..
traje od nastanka čovečanstva, pa do danas,
i u budućnosti će trajati do beskonačnosti..
Istina o ljubavi
LJubav je beskonačna, ništa nije veće od ljubavi, ne zna se ni broj ispevanih pesama o ljubavi,
ljubav je i bolest i lek, ljubav je i tuga i bol, i život i smrt, i još bezbroj naziva za ljubav,
i sve je to istina o ljubavi.
ljubav je i bolest i lek, ljubav je i tuga i bol, i život i smrt, i još bezbroj naziva za ljubav,
i sve je to istina o ljubavi.
Molitva za bogate
Žalim one koji su nagomilali ogromno materijalno bogatstvo, koliko imaju potomaka,
da bi trošili to bogatstvo, molit ću se za sve njih.
da bi trošili to bogatstvo, molit ću se za sve njih.
Ne započinjite boj
Ne započinjite boj, sa deset puta većim i jačim neprijateljem, nego, pošaljite mudre pregovarače,
da poraz bude, bezbolniji i sa što manje žrtava.
da poraz bude, bezbolniji i sa što manje žrtava.
недеља, 13. март 2011.
Ne osvrćite se
Ne osvrćite se, šta ste ostavili za sobom, nego, gledajte kuda idete, i gde ćete stići.
среда, 9. март 2011.
Skrivanje
Možete se kriti u vašim tvrđavama, pred golorukim narodom,
Ali pred Bogom nema sigurne tvrđave, a vašu odbranu čine sinovi ovog naroda.
Ali pred Bogom nema sigurne tvrđave, a vašu odbranu čine sinovi ovog naroda.
Zajedničko
Ono što je zajedničko, ne uzimaj samo za sebe, ostavi ga tamo gdje je postavljeno,
da ga svi koristimo.
da ga svi koristimo.
Mane i vrline
Često su nam i najsitnije mane, voljene osobe, velike i neizdržive,
a kad izgubimo voljenu osobu, te mane nam prerastu u vrline.
a kad izgubimo voljenu osobu, te mane nam prerastu u vrline.
Vaspitanje
Danas deci dozvoljavamo, sva mladalačka uživanja i nestašluke, da bi im prikrili ono što ih sutra čeka.
уторак, 8. март 2011.
Kajanje
O, kako bih voleo sresti, u duhovnom životu, one koji su život izgubili za materijalno bogatstvo,
da se uverim u njihovo kajanje.
da se uverim u njihovo kajanje.
Lični interesi
Bože, koliko se uništi, ljudskih života i prirode, radi ličnih materijalnih interesa.
Zavaravanje
Onaj fini spoljašni omot, nas uvek zavara, jer nam je nepoznato, šta je ispod omota upakovano.
Tvrđava
Trošimo bogatstvo, gradeći tvrđave, koje nisu bezbedne, jer nema te građevine, koja traje večno.
Trošenje
Ne trošimo, samo ono, što su nam pretci ostavili, nego se trudimo da našim potomcima, uz božiji blagoslov,
ostavimo još više i bolje.
ostavimo još više i bolje.
Sakupljanje
Ne sakupljajte ni u mislima ono što vam ne treba, niti će vam ikad zatrebati, zatrpatćete se sa onim
nepotrebnim, pa neće do vas dopreti, ni ono, što vam treba svaki dan.
nepotrebnim, pa neće do vas dopreti, ni ono, što vam treba svaki dan.
Tračak svetlosti
Vi, koji volite tamu, da bi pod okriljem tame, krali i pljačkali ovaj narod, ne gasite taj tračak svetlosti,
koji nas obasjava.
koji nas obasjava.
субота, 5. март 2011.
Vladanje
Težnja jedne nacije, da vlada planetom, ugrožava opstanak ostalih nacija, pa i opstanak one nacije koja,
želi da vlada.
želi da vlada.
Zakon prirode
Po zakonu prirode, svi smo jednaki, neki to ne prihvataju pa se stavljaju iznad tog zakona,
ali ipak na kraju, moraju platiti račun.
ali ipak na kraju, moraju platiti račun.
Pozornica i film
Mali je broj životnih drama sa tragičnim završetkom prikazano na pozornici i filmu, mnogi su tiho nestali,
kao što su tiho nastali u životu.
kao što su tiho nastali u životu.
Božija kazna
Ne kažnjava Bog pojedince i narode, zato što mu to čini zadovoljstvo, kažnjava ih, da bi ih vratio na pravedan put, i opomenuo druge, da ne čine takve grehe.
Kretanje
LJudska bića misle da svojim kretanjem menjaju svet, ne svi se krećemo po putanji koja nam je zapisana.
Životni cilj
Životni cilj nekih ljudi, je gomilanje materijalnog bogatstva, koje im ne obezbeđuje besmrtnost,
nego naprotiv, bržu smrt.
nego naprotiv, bržu smrt.
петак, 4. март 2011.
Put pravednika
Mislite da ja ne umem: ubijati, lagati,varati... umem,ali neću, jer me to odvlači, od puta pravednika.
LJutnja
Kad neko radi nešto, što nije po našoj volji, ljutimo se, a kad mi radimo nešto, što nije po volji drugih,
milo nam je.
milo nam je.
Čekanje pravde
I Bogu je teško, da iz nečistoga izvuče ono malo čistog, zato se malo duže čeka na pravdu.
Likovno pismo
Najstarije pismo, koje je ostavljeno generacijama, i koje ima univerzalno značenje, jeste pismo
likovne umetnosti.
likovne umetnosti.
Bedni život
Likovni umetnici, naučnici i pisci, ostavljaju za sobom, najveće bogatstvo čovečanstvu, a većina njih
u materijalno-fizičkom smislu, bedno živi.
u materijalno-fizičkom smislu, bedno živi.
Prisvajanje
Ono što pripada svima, pojedinci uzmu samo za sebe, iako znaju, da nema tog groba, u koji sve to može stati.
Bolji život
Ova vlast, ne obraća pažnju na to, što će nas sutra biti manje, da bi valjda, kao manjina, bolje živeli.
Skup
Možete li zamisliti, šta bi se desilo, kad bi se sva zla skupila na jednom mestu-ne daj Bože-bila bi to najjača negativna energija, koja bi sve uništila.
Misija
Ne možemo na onaj svet, dok se naša misija, na ovom svetu, ne okonča, a koliko traje ta misija ne odlučujemo mi.
четвртак, 3. март 2011.
Najbolji gost
Dođe nam rod u goste, a mi ga ne prepoznasmo kao naš rod, nego se digosmo, i krvavog ga ispratismo.
Nije tražio ništa od nas, niti nas uvredi nečim, hteo nam je pomoći u našem razdoru i neslozi.
A mi, složismo se tad, da ga na najgrublji način ispratimo.
I posle njegovog odlaska, ponovo nasta razdor i nesloga među nama, još veća, nego, pre njegovog dolaska.
Pa, kako vreme prolazi, među nama je, sve veći i dublji razdor i nesloga.
Sad duboko žalimo, što ga nismo ugostili, kako priliči takvom gostu.
Nije tražio ništa od nas, niti nas uvredi nečim, hteo nam je pomoći u našem razdoru i neslozi.
A mi, složismo se tad, da ga na najgrublji način ispratimo.
I posle njegovog odlaska, ponovo nasta razdor i nesloga među nama, još veća, nego, pre njegovog dolaska.
Pa, kako vreme prolazi, među nama je, sve veći i dublji razdor i nesloga.
Sad duboko žalimo, što ga nismo ugostili, kako priliči takvom gostu.
LJubav i mržnja
Nemam vremena za mržnju,suviše je kratak, ovaj materijalni život, zato ga živim, samo za ljubav prema ljudima i Bogu.
Sveto mesto
Nije sveto mesto, samo tamo kud je Isus hodao, sveto mesto je na celoj Zemlji, kuda narod hoda, jer je Isus postradao za sav narod koji ga vekovima proslavlja.
среда, 2. март 2011.
Oružje
Na ovoj planeti najduže traje borba, čoveka protiv čoveka, i najviše se pravi oružja za ljudsko uništenje.
Tragedija
Tragedija je, što neki, za tako sitne interese, oduzimaju krupna dobra, kao što je život, inače,
iz istog izvora, svakom dodeljen.
Naši životi su dragoceniji, od bilo kakvih interesa.
iz istog izvora, svakom dodeljen.
Naši životi su dragoceniji, od bilo kakvih interesa.
Raj i pakao
Nekada je ova Zemlja bila raj, a sada je, zahvaljujući čoveku, i njegovom udaljavanju od prirodnog,
dobrim delom postala pakao. Izumi koji su trebali da posluže civilizaciji, i koje je čovek napravio sam,
okrenuli su se kao bumerang, protiv njega samog.
dobrim delom postala pakao. Izumi koji su trebali da posluže civilizaciji, i koje je čovek napravio sam,
okrenuli su se kao bumerang, protiv njega samog.
Naučni pronalasci
Naučni pronalasci, morali bi da služe celom čovečanstvu, a ne uskom nacionalnom interesu.
Proganjanje
Najčešće, nesposobni proganjaju sposobne, neljudi ljude, bolesni zdrave,zli poštene, nepravedni pravedne...
Psovka
Kad nam ne ide od ruke, obično psujemo Boga, ne shvatajući, da su za to odgovorni, samo ljudi i okolina.
Teret vlasti
Teret ove vlasti bačen na leđa naroda, može se rešiti, samo na dva,prirodno i fizički logična načina, savijanjem do zemlje, ili uspravljanjem i zbacivanjem tereta.
уторак, 1. март 2011.
Pljačka
Nekada su na čelu plemena bili najsnažniji, dok su danas na čelu naroda, najbogatiji.
NJihovo bogatstvo je stečeno, pljačkom sopstvenog naroda.
NJihovo bogatstvo je stečeno, pljačkom sopstvenog naroda.
Šupljina
Sve vadimo iz ove Zemlje, za ljudske potrebe, pa nije ni čudo što je postala šuplja kao Švajcarski sir.
субота, 26. фебруар 2011.
Evolucija
Čovekova evolucija je spora, jer se češće vraća u prošlost, i zato sporije osvaja, budućnost.
Osvajanje
Čovek, umesto da osvaja, nepoznate prostore, on osvaja,sam sebe, i to sa oružjem, koje je sam proizveo.
Zašto baš mene
Neki misle, da im se ništa loše ne može desiti, tek kad ih nešto lupi po glavi,zakukaju, Bože,
zašto baš mene.
zašto baš mene.
KRŠTENJE mali Aleksa
Između reči krštenje, svesti, ceremonije, i na kraju, proslave krštenja, ima razlike.
Dečak,kome su roditelji slavili,prvi rođendan, i ujedno krštenje u crkvi, zvao se Aleksa.
Po tradiciji,koja je kroz veekove,menjana,i oblikovana,prema podneblju,od mesta,do mesta,pre venčanja,izabranici uzimaju,najbolje prijatelje,kao svedoke,za bračnu vezu.
Kasnije,daju imena deci rođenoj u tom braku,a onaj ko daje ime deci,je kum.
Kum je glavni gost,i na venčanju i na krštenju mladih potomaka iste bračne veze.
Po nekom verovanju,ime daato detetu po rođenju,određuje njegovu sudbinu.
Po mom ličnom verovanju,sudbina svakog rođenog bića,je unapred određena.
Bio sam na mnogim slavljima,a verujem,da je svako bio bar na jednom takvom slavlju,pa mislim da ne treba opisivati te detalje.
Iako se srpski narod,već duži period nalazi,u izuzetno teškoj ekonomskoj,i socijalnoj krizi,ni meni nije jasno,
odakle sredstva za sva ta slavlja.
Slave se: državni i verski praznici,rođendani,punoletstva,odlasci u armiju,sklapanje brakova,krštenja...
Ovo slavlje je,prvi rođendan,i krštenje u crkvi,malog Alekse. Reč je o detetu iz siromašne,socijalno ugrožene
porodice,koja smukom preživljava ekonomsku krizu.
Jedan duži period,članovi partije,i njihove porodice,su krišom,ili čak nisu smeli krštavati u crkvi,pa su ljudi,
posle promene vlasti,ponovo počeli krštavati,čak i odraslu decu.
Na krštenje sam pozvan kao komšija,prijatelj porodice. Svest,i ceremonija krštenja,su usko povezani sa Biblijom. Sveti, Jovan Krstitelj, je krštavao hrišćane, potapajući ih u vodu. Pa i sam Isus se podvrgao
takvoj ceremoniji krštenja. Krštenje se obavlja u crkvi.
Roditelji zakažu krštenje u crkvi,obično se krštenje zakaže za vikend,obaveste kuma i rodbinu,kupe darove i
obave ostale pripreme za slavlje.
U zakazani dan,sakuplja se rodbina u crkvi,gde je zakazano krštenje.
Po nekom verovanju,majka deteta ne ide u crkvu,negoostaje kod kuće,i u vreme krštenja,radi u kući i oko
kuće. Ako je devojčica,radi ženske poslove: čisti po kući,čita,plete,veze... ako je dečak, radi muške poslove,
verujući,da tako uliva radnu naviku detetu.
U crkvi dete ne potapaju u vodu,nego se bosiljak umače u vodu,i sa tim bosiljkom prska dete,praveći
pokretom ruke krst.
Kad se završi krštenje,onda rodbina,kum i prijatelji idu kući,ili restoran na svečani ručak,veselje,i razmenu darova. Ovo slavlje je održano u jednom restoranu. Uz svečani ručak ide i muzika,sa vrlo jakim ozvučenjem
sa po nekoliko stotina vati.Sa tako jakom muzikom u zatvorenom prostoru,nastaje pravo mučenje za odrasle,
a kamo li za jedno dete.
Uz razmenu poklona,idu zdravice sa žestokim pićem,tako da pre početka ručka većina gostiju se napije od tih
zdravica. Tu je bila jedna nezdrava atmosfera za odrasle,a kako li je bilo malom Aleksi,nežnom i krhkom detetu.
U cilju čestitanja rođendana i krštenja dete je prelazilo iz ruke u ruku skoro svim gostima, i protiv njegove volje,sa izrazom zaplašenog deteta.
Iako je dete plakalo od prevelike buke,za njega novih likova,od kojih je okretalo glavicu,plačući,i pružajući
ručice,maci i ocu, da ga uzmu od nepoznatih. Oni su ga uzimali sa čuđenjem,šta mu je,zašto plače,kad ga niko ne maltretira. A mali Aleksa prvi put u takvoj gužvi,duvanskom dimu i prejakoj muzici,pružao je ručice i plakao,gledajući prema roditeljima ne bi li ga uzeli i odneli negde iz ovog pakla.
Grčevito je stezao ručicama oca,koji je uz takt muzike,igrao sa njim u naručju ne obraćajući pažnju na njegovo grčevito stezanje i plač.Za tako malo,krhko i bespomoćno biće,to je trajalo,čitavu večnost.
A onda je ,i pored tolike buke i takvog treskanja u naručju svoga oca,u koga je imalo neograničeno poverenje,to bespomoćno biće,klonulou dubok san na njegovom ramenu.
A otac ,zagrejan pićem,ispijenim u zdravicama za sinov rođendan i krštenje,nije ni primetio da je dete zaspalo,i dalje je igrao uz takt muzike,dok je Aleksina usnula glavica,odskakala od njegovog ramena, kao fudbalska lopta,kod nekog dobrog žonglera.
Bilo mi je žao tog krhkog i bespomoćnog bića, koje odrasli u ime njegovog slavlja,toliko maltretiraju.
Zamišljao sam sebe,na mestu malog Alekse,i shvatio bespomoćnost tog malog bića,kad je mogloi pored
tolike bukeda zaspi,koliko se njegov mali organizam iscrpio.
Iz tih misli trgla me stvarnost,vriska gostiju,i početak neke nove pesme,pogled mi je još uvek bio uperen u oca,koji je i dalje igrao po taktu muzike,dok se detinja glavica,u najdubljem snu odbijala od očevog ramena.
Reagovao sam,ustao i pružio ruku prema ocu,da bi primetio moj pokret,jer mi nije vredelo da vičem,znao sam da me neće čuti od tolike buke.Otac je tek tada primetio da je dete zaspalo,zaustavio se,pretvarajući se
u nežnog i brižnog oca,šapatom je progovorio,dete mi zaspalo,pogledom potražio pastorku,prišao joj sa detetom,predao ga njoj u naručje,da ga odnese kući na spavanje.
Bilo mi je drago,što je dete sklonjeno iz takve atmosfere.
Slavlje je nastavljeno i bez slavljenika,i žešćim tempom,jer se sve više povećavala količina popijenog alkohola,pa su sa većom žestinom igrali i naručivali nove pesme.
Muzički instrumenti su bili okićeni novčanicama,a muzičari su se,u želji za što većom zaradom,trudili da udovolje željama gostiju.
Sedeo sam na stolici kao kip,zagledan u jednu tačku,razmišljajući,da li bi trebalo društvo propisati zakon o zaštiti dece. Iz tog razmišljanja trgao me prizor na vratima restorana,stajala je majka sa malim Aleksom u naručju. Pomislio sam,Bože,da li će se ponoviti scena sa detetom.
Aleksa je pružio ručice prema ocu,koji je već uveliko bio zagrejan od previše pića,uzeo dete u naručje,inastavio da igra po taktu muzike.
Gledao sam ga i strepeo da se ne saplete i padne sa detetom,da će dete opet početi da plače zbog prevelike buke.
Mali Aleksa je gledao oko sebe,i kao da je hteo reći,pa ja sam ovde već bio,i ništa se nije promenilo,malo ste me izmuvali pa sam ja zaspao,ali evo sad sam se ispavao i odmorio pa ću vam se pridružiti,i počeo je da imitira odrasle uvrćući prstićima sa podignutim ručicama.
Dečak,kome su roditelji slavili,prvi rođendan, i ujedno krštenje u crkvi, zvao se Aleksa.
Po tradiciji,koja je kroz veekove,menjana,i oblikovana,prema podneblju,od mesta,do mesta,pre venčanja,izabranici uzimaju,najbolje prijatelje,kao svedoke,za bračnu vezu.
Kasnije,daju imena deci rođenoj u tom braku,a onaj ko daje ime deci,je kum.
Kum je glavni gost,i na venčanju i na krštenju mladih potomaka iste bračne veze.
Po nekom verovanju,ime daato detetu po rođenju,određuje njegovu sudbinu.
Po mom ličnom verovanju,sudbina svakog rođenog bića,je unapred određena.
Bio sam na mnogim slavljima,a verujem,da je svako bio bar na jednom takvom slavlju,pa mislim da ne treba opisivati te detalje.
Iako se srpski narod,već duži period nalazi,u izuzetno teškoj ekonomskoj,i socijalnoj krizi,ni meni nije jasno,
odakle sredstva za sva ta slavlja.
Slave se: državni i verski praznici,rođendani,punoletstva,odlasci u armiju,sklapanje brakova,krštenja...
Ovo slavlje je,prvi rođendan,i krštenje u crkvi,malog Alekse. Reč je o detetu iz siromašne,socijalno ugrožene
porodice,koja smukom preživljava ekonomsku krizu.
Jedan duži period,članovi partije,i njihove porodice,su krišom,ili čak nisu smeli krštavati u crkvi,pa su ljudi,
posle promene vlasti,ponovo počeli krštavati,čak i odraslu decu.
Na krštenje sam pozvan kao komšija,prijatelj porodice. Svest,i ceremonija krštenja,su usko povezani sa Biblijom. Sveti, Jovan Krstitelj, je krštavao hrišćane, potapajući ih u vodu. Pa i sam Isus se podvrgao
takvoj ceremoniji krštenja. Krštenje se obavlja u crkvi.
Roditelji zakažu krštenje u crkvi,obično se krštenje zakaže za vikend,obaveste kuma i rodbinu,kupe darove i
obave ostale pripreme za slavlje.
U zakazani dan,sakuplja se rodbina u crkvi,gde je zakazano krštenje.
Po nekom verovanju,majka deteta ne ide u crkvu,negoostaje kod kuće,i u vreme krštenja,radi u kući i oko
kuće. Ako je devojčica,radi ženske poslove: čisti po kući,čita,plete,veze... ako je dečak, radi muške poslove,
verujući,da tako uliva radnu naviku detetu.
U crkvi dete ne potapaju u vodu,nego se bosiljak umače u vodu,i sa tim bosiljkom prska dete,praveći
pokretom ruke krst.
Kad se završi krštenje,onda rodbina,kum i prijatelji idu kući,ili restoran na svečani ručak,veselje,i razmenu darova. Ovo slavlje je održano u jednom restoranu. Uz svečani ručak ide i muzika,sa vrlo jakim ozvučenjem
sa po nekoliko stotina vati.Sa tako jakom muzikom u zatvorenom prostoru,nastaje pravo mučenje za odrasle,
a kamo li za jedno dete.
Uz razmenu poklona,idu zdravice sa žestokim pićem,tako da pre početka ručka većina gostiju se napije od tih
zdravica. Tu je bila jedna nezdrava atmosfera za odrasle,a kako li je bilo malom Aleksi,nežnom i krhkom detetu.
U cilju čestitanja rođendana i krštenja dete je prelazilo iz ruke u ruku skoro svim gostima, i protiv njegove volje,sa izrazom zaplašenog deteta.
Iako je dete plakalo od prevelike buke,za njega novih likova,od kojih je okretalo glavicu,plačući,i pružajući
ručice,maci i ocu, da ga uzmu od nepoznatih. Oni su ga uzimali sa čuđenjem,šta mu je,zašto plače,kad ga niko ne maltretira. A mali Aleksa prvi put u takvoj gužvi,duvanskom dimu i prejakoj muzici,pružao je ručice i plakao,gledajući prema roditeljima ne bi li ga uzeli i odneli negde iz ovog pakla.
Grčevito je stezao ručicama oca,koji je uz takt muzike,igrao sa njim u naručju ne obraćajući pažnju na njegovo grčevito stezanje i plač.Za tako malo,krhko i bespomoćno biće,to je trajalo,čitavu večnost.
A onda je ,i pored tolike buke i takvog treskanja u naručju svoga oca,u koga je imalo neograničeno poverenje,to bespomoćno biće,klonulou dubok san na njegovom ramenu.
A otac ,zagrejan pićem,ispijenim u zdravicama za sinov rođendan i krštenje,nije ni primetio da je dete zaspalo,i dalje je igrao uz takt muzike,dok je Aleksina usnula glavica,odskakala od njegovog ramena, kao fudbalska lopta,kod nekog dobrog žonglera.
Bilo mi je žao tog krhkog i bespomoćnog bića, koje odrasli u ime njegovog slavlja,toliko maltretiraju.
Zamišljao sam sebe,na mestu malog Alekse,i shvatio bespomoćnost tog malog bića,kad je mogloi pored
tolike bukeda zaspi,koliko se njegov mali organizam iscrpio.
Iz tih misli trgla me stvarnost,vriska gostiju,i početak neke nove pesme,pogled mi je još uvek bio uperen u oca,koji je i dalje igrao po taktu muzike,dok se detinja glavica,u najdubljem snu odbijala od očevog ramena.
Reagovao sam,ustao i pružio ruku prema ocu,da bi primetio moj pokret,jer mi nije vredelo da vičem,znao sam da me neće čuti od tolike buke.Otac je tek tada primetio da je dete zaspalo,zaustavio se,pretvarajući se
u nežnog i brižnog oca,šapatom je progovorio,dete mi zaspalo,pogledom potražio pastorku,prišao joj sa detetom,predao ga njoj u naručje,da ga odnese kući na spavanje.
Bilo mi je drago,što je dete sklonjeno iz takve atmosfere.
Slavlje je nastavljeno i bez slavljenika,i žešćim tempom,jer se sve više povećavala količina popijenog alkohola,pa su sa većom žestinom igrali i naručivali nove pesme.
Muzički instrumenti su bili okićeni novčanicama,a muzičari su se,u želji za što većom zaradom,trudili da udovolje željama gostiju.
Sedeo sam na stolici kao kip,zagledan u jednu tačku,razmišljajući,da li bi trebalo društvo propisati zakon o zaštiti dece. Iz tog razmišljanja trgao me prizor na vratima restorana,stajala je majka sa malim Aleksom u naručju. Pomislio sam,Bože,da li će se ponoviti scena sa detetom.
Aleksa je pružio ručice prema ocu,koji je već uveliko bio zagrejan od previše pića,uzeo dete u naručje,inastavio da igra po taktu muzike.
Gledao sam ga i strepeo da se ne saplete i padne sa detetom,da će dete opet početi da plače zbog prevelike buke.
Mali Aleksa je gledao oko sebe,i kao da je hteo reći,pa ja sam ovde već bio,i ništa se nije promenilo,malo ste me izmuvali pa sam ja zaspao,ali evo sad sam se ispavao i odmorio pa ću vam se pridružiti,i počeo je da imitira odrasle uvrćući prstićima sa podignutim ručicama.
петак, 25. фебруар 2011.
Kamata
Radniku uvek nedostaje za realizaciju ideje, pa pozajmljuju od bogataša,a bogati im veći deo uzimaju,
uz visoke kamate.
uz visoke kamate.
Strele
Siromah govori,kao da su bezbroj strela uprte u njega, i ne zna koja će ga pogoditi, a bogataš misli da ga ni jedna ne može probosti, a obojica su smrtnici.
Govor
Govor siromaha je kao molitva nezaštićenog, a govor bogataša je tvrd i oštar kao najveći bedem.
Kritika
Kad ostarimo, tad kritikujemo mlade, što čine grehe, koje smo i mi činili u mladosti, iako znamo, da ih ta kritika,
neće odvratiti od mladalačkih grehova, pa se to ponavlja svim generacijama.
neće odvratiti od mladalačkih grehova, pa se to ponavlja svim generacijama.
Ubijanje tela i duha
Moramo se bojati zakona, koje je čovek propisao, a još više zakona, koje je Bog propisao, nepoštovanje
prvog, ubija telo, a nepoštovanje drugog, ubija duh.
prvog, ubija telo, a nepoštovanje drugog, ubija duh.
Zakon
Zakon prvo primenjuje silu, pa tek onda dokazuje-nazovimo-pravdu, zato mnogi dožive nepravdu pod plaštom zakona.
Težina
Istina je teška za one, kojima umanjuje materijalno bogatstvo stečeno njihovim lažima i prevarama.
Ram života
Rođenje, i smrt su ram života, a između je slika našeg života, onaj ko je uramio, našu sliku života je Bog.
Tuđe greške
Tuđe greške gledamo kroz teleskop, koji uvećava hiljadu puta, a svoje greške gledamo, kroz mikroskop,
koji umanjuje hiljadu puta.
koji umanjuje hiljadu puta.
Iskupljenje
Ne iskupljujemo grehe čitajući knjige o duhovnosti, gresi su u našim mislima i delima, a gospod ,vidi naša dela,
i poznate su mu naše misli.
i poznate su mu naše misli.
Radoznalost
Bog je čoveku dao slobodnu volju, kojim putem da krene, usmerava ga na put spasenja, a ljudska radoznalost,
-đavo-,odvlače čoveka sa tog puta, prikazujući mu kratak put pun uživanja, u materijalnom, i prolaznom bogatstvu.
-đavo-,odvlače čoveka sa tog puta, prikazujući mu kratak put pun uživanja, u materijalnom, i prolaznom bogatstvu.
Čitanje misli
Tragično je,što nikada ne možete drugome pročitati misli,niti u potpunosti predvideti njegov potez.
четвртак, 24. фебруар 2011.
Urbane sredine
Bog nam je pružio prostranstvo da živimo, a mi smo se sabili u gomile, i svađamo se i ubijamo za prostor.
Vraćanje
Svi koji su uzeli više nego što im pripada, vratit će onima, od kojih je uzeto, po božijoj pravdi.
Bogaćenje
Bog nam pruža, koliko nam je potrebno, a neki misle da zaslužuju više nego što im treba, pa zato uzimaju više, silom ili prevarom.
среда, 23. фебруар 2011.
Demokratija
Prava demokratija je, kad narod bira i smenjuje vođu, u suprotnom, tačnije,u većini slučajeva,
oni se biraju sami.
oni se biraju sami.
Sudbina
Niko ne zna našu budućnost, osim sudbine, a kad bi nam bila poznata,
mi bismo budućnost odmah enjali.
mi bismo budućnost odmah enjali.
Gojaznost
Priroda nam je dala, savršen izgled i liniju, koju smo upropastili preteranom upotrebom hrane.
Stid
Stidio se svojih rđavih postupaka, tek pošto nas uhvate u laži, ali ne, i dok činimo rđava djela.
Ograničenje
Čovek je jedino biće, koje je, uspostavljanjem granica, pokušao da ograniči, bezgranični prostor.
Zlo
Slepi strahuju da ne nalete na zlo, jer ga ne vide, a mi gledamo zlo i stalno nalećemo na njega.
петак, 18. фебруар 2011.
четвртак, 17. фебруар 2011.
SRPSKA KOLEVKA
Mili Bože, ja čudnijeh zala,
Srbija nam osta sada mala,
Ostadosmo bez srpske kolevke,
Izneverismo naše stare pretke,
Osta srba na Kosovu malo,
Mi hdedosmo, nije nam se dalo,
Pobediti velku svetsku silu,
Završismo, pod zapadnim, Nato krilu,
Sad nam iz Nata, sudbinu kroje,
Malo srba osta, koji se ne boje,
I prkose pred velikom silom,
Korene nam čuvaju, hvala Bogu milom,
Nek je sramota drugijeh Srba, o mili Bože,
Što se neće u nevolji da slože,
Da pomognu, u nevolji, bez svađe,
Mili Bože, pa šta će još, da nas snađe.
Srbija nam osta sada mala,
Ostadosmo bez srpske kolevke,
Izneverismo naše stare pretke,
Osta srba na Kosovu malo,
Mi hdedosmo, nije nam se dalo,
Pobediti velku svetsku silu,
Završismo, pod zapadnim, Nato krilu,
Sad nam iz Nata, sudbinu kroje,
Malo srba osta, koji se ne boje,
I prkose pred velikom silom,
Korene nam čuvaju, hvala Bogu milom,
Nek je sramota drugijeh Srba, o mili Bože,
Što se neće u nevolji da slože,
Da pomognu, u nevolji, bez svađe,
Mili Bože, pa šta će još, da nas snađe.
Neplanirani cilj
Promašeni cilj vam je kao metak koji je promašio metu, nije stigao do planiranog cilja, nego do neplaniranog cilja.
Žetva
Što posejemo, to ćemo i požnjeti, mada su nam očekivanja u žetvi, skoro uvek, nerealno uvećana.
Negde i nešto
Ne može se negde ne naći ništa, uvek negde ima nešto.
Ako negde nešto ispraznimo, na drugom mestu nešto napunimo, ustvari, mi ga samo pomeramo, jer to nešto, uvek zauzima određeni prostor.
Ponekad i u sebi osećamo prazninu, i umesto da padnemo u očaj, treba tu prazninu odmah popuniti nečim drugim lepšim, vrednijim od onoga što je bilo u nama, pre pojave praznine.
Ako negde nešto ispraznimo, na drugom mestu nešto napunimo, ustvari, mi ga samo pomeramo, jer to nešto, uvek zauzima određeni prostor.
Ponekad i u sebi osećamo prazninu, i umesto da padnemo u očaj, treba tu prazninu odmah popuniti nečim drugim lepšim, vrednijim od onoga što je bilo u nama, pre pojave praznine.
среда, 16. фебруар 2011.
Haos
Haos je namerno i svesno rasipanje energije, povređujući tako i sebe i druge.
Haos nema cilj, nekontrolisano počne, kad neobuzdana energija prelije, pa tako nekontrolisano stane, kad se do dna isprazni.
Haos nema cilj, nekontrolisano počne, kad neobuzdana energija prelije, pa tako nekontrolisano stane, kad se do dna isprazni.
субота, 12. фебруар 2011.
Slepilo
Ne trči ni za kakvim vrednostima, jer ako pojuriš za jednom od tih vrednosti, ostaćeš slep, za sve one druge vrednosti koje su ti na dohvat ruke.
Rizik
Ovce uzimaju slobodu da se odvoje od stada tražeći malo bolju ispašu rizikujući da budu napadnute, a kad ih nešto napadne, onda bee ka stadu, pod zaštitu čobana.
Razlika
Nema razlike između čobanina i vuka, i čobanin i vuk jedu jaganjce, a ljuti su jedan na drugog.
Čobanin i vuk
I čobanin i vuk su u pravu, čobanin opravdano čuva svoje stado, a vuk opravdano napada stado da bi preživeo.
Reka života
Reka života nikad ne presušuje, stalno okreće točak vodenice, a mi smo između dva kaena, život nas melje, bez obzira na naše doba, i melje jednako dobro i loše žito.
Građevina
Čovek ceo život gradi svoju životnu građevinu, pojedinci preteraju u visini, pa im teško padne, kad im se deo, ili cela građevina zbog toga sruši.
Iznenađenje
Uobrazba za superiornost nas često iznenadi, zato svoju superiornost ne pokazujmo, nego je čuvajmo u tajnosti za svoju samoodbranu.
Osobine
Nijedna pozitivna, ili negativna osobina, kod svaog čoveka, nije toliko velika, a da se kod drugog ne rodi veća osobina, odnosno, nema najjačeg, najpametnijeg, najluđeg...
петак, 11. фебруар 2011.
Pismo Bogu,dvoje zaljubljenih.
Da, čujem tvoje misli, a znam da i Ti čuješ moje, i znam da još neko, daleko, u ovom univerzumu, zna naše misli.
O Bože, kad si nam spoio misli i srca u grudima, zašto nam i tela nisi spoio, da bude od dva jedno.
Ali neka, dovoljno je i to što si spoio duh u nama, od dva, sad je jedan, jednako mislimo.
Bože, da li su to sudbine zapisane, zavedene u tvoju knjigu pod jednim brojem? Da li je to greška tvoje administracije, ili u tvojoj administraciji ima hazardera, koji namerno izvlače pogrešne karte, i bacaju ih otvorene na sto?
O ne, Ti do sada nisi grešio, sve što si do sada uradio, stvorio, bilo je bez greške, a i tvoji službenici, ako bi, pogotovo namerno grešili, bili bi odmah neopozivo smenjeni.
Da, ipak je ovo Tvoja istina, dosadio Ti je naš vapaj za istinskom ljubavlju, pa si naredio svoim službenicima, da se naše misli zavedu pod jednim brojem.
Samo, ostavio si nam najteži deo da rešavamo sami. ali neka, hvala Ti beskonačno, jer si nam Ti dao početak, i od tebe će nam doći kraj, a onaj deo između početka i kraja, prepustio si našoj slobodnojvolji, i zato Ti beskonačno hvala,jer je blagosloveno od Tebe.
Istina je, da nas na tom putu, između početka i kraja, vrebaju mnoga iskušenja, i zamke, postavljene na tom putu.
O Bože, zašto si nam ostavio tako težak put ljubavi između dva bića? Zašto nas sada prepisuju iz prve knjige, pod različitim brojevima, u drugu knjigu, dve različite sudbine, pod istim brojem?
I sad su sa Tvoim blagoslovom, naše sudbine spojene, ali ipak je tu naše prokletstvo, što smo uvek nezadovoljni sa onim što dobijemo od Tebe, uvek nam je malo što dobijemo, i stalno tražimo još.
Bože, još nam samo ovo daj, Bože, još nam samo ono daj, stalno nešto tražimo, a šta mi zauzvrat dajemo Tebi. Ništa, čak ne poštujemo ni Tvoje zakone, vraćamo, za Tvoju ljubav prema nama, slučajnim i namernim gresima. Da bi posle učinjenih grehova opet od Tebe tražili oproštaj.
Ima nas i takvih, koji veruju, da nam moraš oprostiti grehe, zato što si Bog, a pri tom, mi našim bližnjima ne opraštamo ni najmanji greh.
O Bože, kad si nam spoio misli i srca u grudima, zašto nam i tela nisi spoio, da bude od dva jedno.
Ali neka, dovoljno je i to što si spoio duh u nama, od dva, sad je jedan, jednako mislimo.
Bože, da li su to sudbine zapisane, zavedene u tvoju knjigu pod jednim brojem? Da li je to greška tvoje administracije, ili u tvojoj administraciji ima hazardera, koji namerno izvlače pogrešne karte, i bacaju ih otvorene na sto?
O ne, Ti do sada nisi grešio, sve što si do sada uradio, stvorio, bilo je bez greške, a i tvoji službenici, ako bi, pogotovo namerno grešili, bili bi odmah neopozivo smenjeni.
Da, ipak je ovo Tvoja istina, dosadio Ti je naš vapaj za istinskom ljubavlju, pa si naredio svoim službenicima, da se naše misli zavedu pod jednim brojem.
Samo, ostavio si nam najteži deo da rešavamo sami. ali neka, hvala Ti beskonačno, jer si nam Ti dao početak, i od tebe će nam doći kraj, a onaj deo između početka i kraja, prepustio si našoj slobodnojvolji, i zato Ti beskonačno hvala,jer je blagosloveno od Tebe.
Istina je, da nas na tom putu, između početka i kraja, vrebaju mnoga iskušenja, i zamke, postavljene na tom putu.
O Bože, zašto si nam ostavio tako težak put ljubavi između dva bića? Zašto nas sada prepisuju iz prve knjige, pod različitim brojevima, u drugu knjigu, dve različite sudbine, pod istim brojem?
I sad su sa Tvoim blagoslovom, naše sudbine spojene, ali ipak je tu naše prokletstvo, što smo uvek nezadovoljni sa onim što dobijemo od Tebe, uvek nam je malo što dobijemo, i stalno tražimo još.
Bože, još nam samo ovo daj, Bože, još nam samo ono daj, stalno nešto tražimo, a šta mi zauzvrat dajemo Tebi. Ništa, čak ne poštujemo ni Tvoje zakone, vraćamo, za Tvoju ljubav prema nama, slučajnim i namernim gresima. Da bi posle učinjenih grehova opet od Tebe tražili oproštaj.
Ima nas i takvih, koji veruju, da nam moraš oprostiti grehe, zato što si Bog, a pri tom, mi našim bližnjima ne opraštamo ni najmanji greh.
четвртак, 10. фебруар 2011.
BOL
Boli me, sve me boli.
Boli me, plač deteta, kad ga odrasli ne razumeju, kad ga jedan, ili oba roditelja napuste, pa raste bez njihove ljubavi.
Boli me, kad mu ne daju da se igra, baš kad se njemu igra, kad ga teraju da spava, baš kad mu se ne spava.
Boli me, kad ga teraju da jede, a više ne može da jede, ili ne voli to jelo.
Boli me, kad mora da prizna, pod pretnjom ili batinaa, da je učinilo i ono što nije učinilo.
Boli me, kad ga drugi ljudi, u cilju ličnih interesa, lišavaju: oca, majke, drugova i drugarica, pa i života.
Boli me, kada bacaju bombe na njihove glavice i teraju ih da se kriju u podrume pune pacova i ustajalog vazduha.
Boli me, kad im se nanosi bilo kakva nepravda, i ne rastu, bar u približno istim uslovima, kao druga deca sveta.
Boli me, kad ne mogu da idu u školu, i kad im ne daju da uče ono što vole, kad ih kažnjavaju za nenapisan domaći zadatak, i nenaučenu lekciju.
Boli me, kad ih dele na: bogate i siromašne, site i gladne, crne i bele, žute i crvene, na druge vere, a jedan je Bog, i sva su ista, gola, mala i bespomoćna kad se rađaju.
Boli me, kad im brane prvu ljubav, kad žele da odrastu, a odrasli im smetaju u tome, kad ih odrasli lažu, a istina se uvek sazna, kad i oni lažu odrasle, bojeći se kazne.
Boli me, kad su neverni svojoj ljubavi, kad se rastavljaju od voljenih, kad ne postignu svoj cilj, a već su odrasli, već imaju svoju decu, i čine iste greške prema svojoj deci, kao što su to činili odrasli prema njima, što ne veruju u Boga, iako su sada oni odrasli, a nisu ni primetili da su odrasli.
Boli me, što se razdvajaju po: jeziku, kulturi, narodnosti i veri, a žive na istoj planeti.
Boli me, što se međusobno ne razumeju, što su napravili veštačke granice na ovoj planeti, a živimo u bezgraničnom prostoru.
Boli me, što se pravi toliko oružja za uništenje: čoveka, prirode, zemlje, što neko pokazuje silu nad drugim narodima, pokoravajući ih, i pretvarajući ih u svoje robove.
Boli me, što ruše: gradove, mostove, brda i planine, što oružjem riju duboko u zemlju, a zemlja to ne voli, ona voli, finu obradu, da joj poklanjamo seme, a da nam vraća hranu, jer šta će nam vratiti kad je stalno bombardujemo? Zemlja nas hrani sve, a bombe ostavljaju samo pustoš i smrt.
Boli me, što se svi oni koji bacaju na Zemlju te bombe, hrane iz iste te zemlje.
Bože, pomozi nam, spasi nas.
Boli me, plač deteta, kad ga odrasli ne razumeju, kad ga jedan, ili oba roditelja napuste, pa raste bez njihove ljubavi.
Boli me, kad mu ne daju da se igra, baš kad se njemu igra, kad ga teraju da spava, baš kad mu se ne spava.
Boli me, kad ga teraju da jede, a više ne može da jede, ili ne voli to jelo.
Boli me, kad mora da prizna, pod pretnjom ili batinaa, da je učinilo i ono što nije učinilo.
Boli me, kad ga drugi ljudi, u cilju ličnih interesa, lišavaju: oca, majke, drugova i drugarica, pa i života.
Boli me, kada bacaju bombe na njihove glavice i teraju ih da se kriju u podrume pune pacova i ustajalog vazduha.
Boli me, kad im se nanosi bilo kakva nepravda, i ne rastu, bar u približno istim uslovima, kao druga deca sveta.
Boli me, kad ne mogu da idu u školu, i kad im ne daju da uče ono što vole, kad ih kažnjavaju za nenapisan domaći zadatak, i nenaučenu lekciju.
Boli me, kad ih dele na: bogate i siromašne, site i gladne, crne i bele, žute i crvene, na druge vere, a jedan je Bog, i sva su ista, gola, mala i bespomoćna kad se rađaju.
Boli me, kad im brane prvu ljubav, kad žele da odrastu, a odrasli im smetaju u tome, kad ih odrasli lažu, a istina se uvek sazna, kad i oni lažu odrasle, bojeći se kazne.
Boli me, kad su neverni svojoj ljubavi, kad se rastavljaju od voljenih, kad ne postignu svoj cilj, a već su odrasli, već imaju svoju decu, i čine iste greške prema svojoj deci, kao što su to činili odrasli prema njima, što ne veruju u Boga, iako su sada oni odrasli, a nisu ni primetili da su odrasli.
Boli me, što se razdvajaju po: jeziku, kulturi, narodnosti i veri, a žive na istoj planeti.
Boli me, što se međusobno ne razumeju, što su napravili veštačke granice na ovoj planeti, a živimo u bezgraničnom prostoru.
Boli me, što se pravi toliko oružja za uništenje: čoveka, prirode, zemlje, što neko pokazuje silu nad drugim narodima, pokoravajući ih, i pretvarajući ih u svoje robove.
Boli me, što ruše: gradove, mostove, brda i planine, što oružjem riju duboko u zemlju, a zemlja to ne voli, ona voli, finu obradu, da joj poklanjamo seme, a da nam vraća hranu, jer šta će nam vratiti kad je stalno bombardujemo? Zemlja nas hrani sve, a bombe ostavljaju samo pustoš i smrt.
Boli me, što se svi oni koji bacaju na Zemlju te bombe, hrane iz iste te zemlje.
Bože, pomozi nam, spasi nas.
субота, 5. фебруар 2011.
Metodi vaspitanja
Stalno menjamo program i metodu vaspitanja novih generacija, verujući da im tako olakšavamo budućnost, a
time postižemo obrnuti efekat, otežavamo im budućnost.
time postižemo obrnuti efekat, otežavamo im budućnost.
Novi početci
Tek što smo nešto priveli kraju, a ono na tom kraju neki novi početak: novog puta, novog posla, nove ljubavi...
i tako čovek kao i sve druge tvari od rođenja pa do smrti, ima mnogo početaka i krajeva.
i tako čovek kao i sve druge tvari od rođenja pa do smrti, ima mnogo početaka i krajeva.
LJubav i prepreka
LJubav izvire iz srca, i kad se zaljubite, ona se sakuplja na jednom mestu kao voda pregrađene reke i njenih pritoka, dok ne prelije branu i počne da curi dalje preko svoje prepreke.
Sloboda
Od telesnih okova, mnogo su teži i bolniji okovi koji drže zarobljene vaše misli, jer ako vam je telo okovano, slobodne su vam misli, koje će odvesti telo do slobode, ako su vam misli okovane, a telo slobodno, izgubili ste sve.
четвртак, 3. фебруар 2011.
Pritoka
Nijedna reka ne odbija nijednu pritoku, naprotiv, ona se raduje svakoj pritoci, jer zna da je od svke pritoke snažnija, jača i veća.
Plodnost
Uzalud je stvarati plodnu zemlju na vrhu stene, voda će je sprati i odneti u dolinu, jer nije visina plodna, nego dolina.
Trulež
S mukom ste se popeli na najviši vrh, da bi tamo ubrali, najzrelije i najlepše plodove, a tamo ste našli, samo trulež.
Skromnost
Zagrizite onoliko koliko možete progutati.
Ne možete udahnuti vazduha odjednom za ceo život.
Ne možete se napiti vode u jednom gutljaju.
Ne možete se najesti sa jednim zalogajem.
Ne možete udahnuti vazduha odjednom za ceo život.
Ne možete se napiti vode u jednom gutljaju.
Ne možete se najesti sa jednim zalogajem.
O sopstvenoj senci
Budite u sopstvenoj senci, a ne u tuđoj.
Svoju senku ne možete sakriti.
I kad se senke pomešaju, vi morate znati u svakom trenutku, koja je vaša senka, i gde se nalazi.
Nema senke bez svetlosti.
Što se više penjete, vaša senka sve više gubi oštrinu.
Svoju senku ne možete sakriti.
I kad se senke pomešaju, vi morate znati u svakom trenutku, koja je vaša senka, i gde se nalazi.
Nema senke bez svetlosti.
Što se više penjete, vaša senka sve više gubi oštrinu.
Usponi ka cilju
Ne penjite se suviše brzoka vašem cilju, jer puno je prepreka, o koje se možete saplesti i pasti.
Ne dozvolite, da vas padovi na početku uspona obeshrabre u osvajanju uspona ka vašem cilju.
среда, 2. фебруар 2011.
O politici
Politika nije mašina koja će vas za tren odvesti i postaviti na najviši vrh, politika je neimar koji vam gradi stepenik po stepenik do samog vrha, a ponekad treba stati i odmoriti se na nekom od tih stepenika.
уторак, 1. фебруар 2011.
lutanje
Samo Bog zna kad nam je početak, a kad kraj.
Lutamo po ovoj planeti, tražeći početak, a pronađemo naš kraj.
Lutamo po ovoj planeti, tražeći početak, a pronađemo naš kraj.
LJubav
LJubav nema neprijatelje, i mržnja je pred njom nemoćna.
LJubav je neukrotiva, ona protiče kroz sve tvari i teče dalje.
Telo je pustinja, a srce je oaza ljubavi, u toj pustinji.
LJubav nekog ubija nekog spašava.
LJubav
LJubav je kao voda, i najmanja pukotina je dovoljna, da se ljubav izlije u reku večne ljubavi.
LJudska stvaralaštva
Ne mora uvek biti novčana naknada za učinjena dela u bilo kojoj oblasti ljudskog stvaralaštva, blagoslovena dela postala su slavna tek posle smrti stvaraoca.
lažna zakletva
Čuvajte se onih govornika, koji se zaklinju u Boga i narod, a u duši preziru i jedno i drugo.
Istina
Istina je u Božijim rukama, i ne otkriva se svima, samo onima koji teže ka istini.
Istina je uvek svetla.
Istina je nedostižna za one koji su zli.
Istina nas čeka u budućnosti, uvek je ispred nas, i daje nam nadu za život istiniti.
Istine smo gladni, a laž nas truje.
I najmanja istina je veća od najveće laži.
Istina se ne dokazuje govorom, već delima.
Za istinu često, podnosimo velike žrtve.
Istina je uvek svetla.
Istina je nedostižna za one koji su zli.
Istina nas čeka u budućnosti, uvek je ispred nas, i daje nam nadu za život istiniti.
Istine smo gladni, a laž nas truje.
I najmanja istina je veća od najveće laži.
Istina se ne dokazuje govorom, već delima.
Za istinu često, podnosimo velike žrtve.
Istorija
Kakvu istoriju pišemo za naše potomke, takvi će nam potomci biti, a istorija je sva naša prošlost, izbrišemo li deo prošlosti, ostat će praznina, u koju će propasti naši potomci.
Graditelji
Budimo graditelji, a ne rušitelji, jer svaka građevina se daleko vidi, a svaka građevina koja se sruši, za kratko vreme se zaboravi, pa i mesto gde je bila građevina.
Roditelji
Ženidbom i udajom ostavljamo svoje roditelje, ne svojom voljom, nego zato što i mi postajemo roditelji.
Savršenstvo
Nema savršene vlasti, jer nema ni savršenog naroda, od čijih delova je i sastavljena ta ista vlast.
понедељак, 31. јануар 2011.
LJudska sila
Oni koji su u službi diktatora, su upotrebljeni ljudi za lični interes, oni koji su u božijoj službi jesu ljudi za šire interese, prvi primenjuju silu u ime diktatora, a drugi sa božijim blagoslovom vode ugnjetavane do potpunog oslobođenja od diktature. REZIME; I za ropstvo i za oslobađanje od ropstva koristi se sila.
Malo strpljenja
Ne gurajte se oko izvora, ko će pre piti, svi su jednako žedni, malo strpljenja, izvor neće presušiti ako neko pije pre vas, a treba i drugim dušama pokazati gde je izvor da i oni ugase svoju žeđ.
Žeđ
Kad pijete vodu sa izvora, nemojte zagaziti u izvor, da ga nebi zamutili, znajte da ima još žednih duša da piju posle vas.
недеља, 30. јануар 2011.
Prirodni zakoni
Zato što čovek ne poštuje prirodne zakone, priroda je čoveka odgurnula od sebeu velike zajednice na uski prostor, koji je čovek već zagadio.
Kroćenje prirode
Čovek misli, da je ukrotio prirodu, pogrešno, pre se može reći, da je priroda ukrotila čoveka.
Pitanje i odgovor
Ako je tvoje pitanje postavljeno, iskreno i pravedno, dobit ćeš i odgovor iskren i pravedan, a ako je tvoje pitanje lažno, i odgovor će biti lažan.
Prodaja narodne imovine
Neka oni koji su prodali narodnu imovinu, vrate narodu deo od prodate narodne imovine, pa će narod bolje živeti.
Poskupljenje
Privreda nam je u mrklom mraku, ne plaši se radnička klaso, već je najavljeno poskupljenje energije, i bit će je dovoljno da nam osvetli privredu.
Žmurenje pred pravdom
Oni koji su zaduženi da nadgledaju šta se događa na prostoru južne srpske pokrajine, trenutno žmure pred pravdom, bojim se da će se jako iznenaditi kad budu otvorili oči.
Pomoć
Greh je ne pomoći grešniku da se pokaje, ako se ispovedio vama da je učinio, ili pomislio da učini greh, tada i vi postajete saučesniku njegovom grehu.
Grešne misli
Želja za: bogatstvom, zavist, gordost, samoljublje, laž nasilje... su seme zla i greha, lek protiv toga je pokajanje i na pomisao takvih želja.
Zavidnost
Zavideći bogatašu na njegovom bogatstvu trujemo srce svoje, zato budimo zadovoljni onim što nam je dato, a dato nam je dovoljno za ovaj prolazni život.
O vrlinama
Budite sudija svojih grehova, a pustite da drugi pričaju o vašim vrlinama, samo pazite da vam hvala ne preraste u gordost, jer gordost nije vrlina.
Govornik
Bolji govornik pobeđuje, ali snaga je velika i u ćutanju, jer protivnik ne zna šta i koliko znamo.
Osuda
Kako, sa velikim gnevom sudimo grešniku, pokazujući kroz gnev, našu bezgrešnost, iako smo možda veći grešni od grešnika, čiji je greh razotkriven pred ljudima, jer greh sudije još nije razotkriven pred ljudima, a kad stanemo pred sud pravde, tek tad se otkrije da je sudija bio veći grešnikod osuđenog.
Glad
Prvo smo gladni hrane, pa čežnje za bogatstvom,i žudnje za životom, što više starimo sve više osećamo glad za istinom i pravdom, i na kraju pred smrt osećamo veliku glad za čistotom duše naše, moleći, da nam se oproste gresi.
уторак, 25. јануар 2011.
понедељак, 24. јануар 2011.
Nasilnik
Kad čovjek prigrabi vlast,postaje nasilnik, bogataš, još veći škrtica, siromah očajnik, anaučnik se izdiže iznad Boga, samo vernik ostaje skroman, i ne dotiče ga se ništa od nabrojanog.
O vladaru
Vladar, koji je blagosloven od Boga, da vodi narod, bliži je Bogu od ljudi nad kojima je uzdignut, a vladar koji nije blagosloven od Boga, nego je silom, sam sebe uzdigao iznad ostalih ljudi, dalje je od Boga nego ljudi.
понедељак, 17. јануар 2011.
Pauza
Ponekad treba napraviti pauzu i ne viđati se sa prijateljima, jer često druženje može prerasti u netrpeljivost.
Pauza
Ponekad treba napraviti pauzu i ne viđati se sa prijateljima, jer često druženje može prerasti u netrpeljivost.
Blato
Putem pravde je veoma teško ići, kao da se krećete kroz pustinju u vreme peščane oluje, morate zatvoriti oči da vam pesak ne uđe u oči, a morate da gledate da ne skrenete sa puta, ispred vas je uvek nepravda koja vam stalno postavlja zamke, nudeći vam mirnu oazu, ako skrenete sa puta, tu su i oni slabiji koji su podlegli raznim obećanjima, pa pokušavaju da se vrate na put pravde, čineći vam teret, od koga i vi padate, i ako ne ustanete sa tim teretom, ugušićete se sa njima u blatu nepravde.
Zakrpa
Nikad ne možete tako dobro zakrpiti da se ne poznaje, i nikad nije sigurno da neće baš tu popustiti.
Nepravda
Nepravda je izvor, koji često presuši, pa nikad niste sigurni da ćete ugasiti žeđ na takvom izvoru.
Vaspitanje
Svi želimo da vaspitavamo svoju decu da budu bolja od nas i drugih, pružajući im sva moguća ovozemaljska uživanja, štitimo ih od rada i tako ih guramo u zlo.
Starost
Većina ljudi za života, grabe materijalno bogatstvo, pravdajući da im treba za mirnu starost, a većina njih i ne dočeka starost.
Krađa
Ukradeno znanje koje čovek zloupotrebi je kao kad sipate mleko u prljavu posudu i ono se brzo pokvari.
Bogatstvo
Duhovno bogatstvo je najmoćnije oružje protiv zla, a materijalno bogatstvo mogu i najsitnije bube uništiti.
Učenje
Učenje ( bubanje), je kao kad sipamo vodu u sito, samo prođe kroz našu glavu, tako nam kratko traje ynanje koliko i sito zadrži vodu.
Pozajmica
Pozajmicu ne tražimo od siromaha, nego od bogataša, samo što bogataš traži da mu vratimoi tri puta više, povećavajući svoje bogatstvo teškim radom siromaha.
Trud
Ono što ste zaradili svojim trudom, to jedite i trošite s blagoslovom, a ono što ste ukrali ili oteli, nije blagosloveno, presešće vam kad tad.
недеља, 16. јануар 2011.
Kraj puta
Mnogi pomisle, da je pravedan put onih koji se bogate na račun drugih, a ne znaju šta ih čeka na kraju tog puta.
Božija zaštita
Samo Bog može zaštititi narod i pojedinca, čovjek ne može sigurno zaštititi ni sebe samoga.
Hvala
Blago sinu koga otac grdi, jer će naučitii, primiti mudrosti oca svog, teško sinu koga otac hvali, a ne zaslužuje hvalu.
Пријавите се на:
Постови (Atom)